Vesti

Objavljena publikacija „Nastavnici - refleksivni istraživači inkluzivne obrazovne prakse“
sa rezultatima istraživanja 14 nastavničkih timova

16.12.2015.

Nakon godinu dana rada na projektu NARIP, objavljena je publikacija sa rezultatima istraživanja koja su 14 nastavničkih timova sproveli u svojim sredinama.

Publikacija je koncipirana tako da počinje razmatranjem uloge akcionih istraživanja u unapređenju obrazovne prakse sa posebnim osvrtom na unapređenje inkluzivnog i interkulturalnog obrazovanja. Njega prati 14 izveštaja nastavničkih timova, od kojih svako donosi jedno pitanje od značaja za unapređenje inkluzivne obrazovne prakse i interkulturalnosti. Svaki od ovih izveštaja završava predlogom akcije koja bi doprinela da ovi izazovi budu prevaziđeni.

Teme akcionih istraživanja nastavničkih timova su sledeće:


• Podrška učenicima iz izdvojenih odeljenja u seoskim sredinama bila je u fokusu istraživanja koje je sprovela škola osnovna škola „Ivan Milutinović“ iz Subotice. Istraživanje je imalo za cilj da identifikuje različite uslove u kojima se ovi učenici razvijaju i uče u odnosu na one koje imaju učenici koji idu u centralnu školu, kako bi se ispitalo kakve to posledice ima na njihova postignuća i kako se može unaprediti dodatna podrška ovim učenicima iz izdvojenih odeljenja.

• Udruženje prosvetnih radnika „UPRA“ iz Aranđelovca se bavilo ispitivanjem tranzicionog perioda učenika kojima je potrebna dodatna podrška prilikom prelaska sa razredne na predmetnu nastavu sa ciljem unapređenja postojećih i osmišljavanja novih oblika podrške u učenju.

• Udruženje prosvetnih radnika opštine Bačka Palanka „Slovo“ sebi je postavilo cilj da dođe do vrlo podešene intervencije koja će biti usmerena na nastavnike i roditelje koji se u najvećoj meri odupiru novinama kroz dubinsko ispitivanje njihovih stavova prema inkluzivnom obrazovanju i postojećih inkluzivnih praksi.

• Unapređenje vršnjačke podrške kao model obogaćenja dopunske nastave prepoznato je kao ključna mera podrške u školi OŠ „Matko Vuković“ iz Subotice, kako bi se što veći broj učenika koji dolaze iz nestimulativnih sredina zadržao u školi i povećao svoja akademska postignuća i samim tim samopouzdanje.

• Osnovna škola „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Đurđeva je ispitivala osobine, stavove i potrebe učenika povratnika po sporazumu o readmisiji u obrazovni sistem nastojeći da poboljša dodatnu podršku koju ovi učenici mogu dobiti u školi i lokalnoj zajednici nakon povratka.

• Nastavničko udruženje Ljig je prepoznalo važnost longitudinalnog praćenja učenika koji pohađaju nastavu po individualnom obrazovnom planu i njihovog obrazovnog puta nakon završetka osnovne škole kao jedan od načina evaluacije dodatne podrške koji su ti učenici dobijali tokom osnovno školskog obrazovanja. Ovi podaci pružaju priliku za poboljšavanje dodatne podrške u budućnosti.

• Nastavničko udruženje Žabari se, u skladu sa izazovima sa kojima se suočava, odlučilo za istraživanje podrške koju roditelji pružaju deci u učenju, kako bi se kreirale intervencije koje će unaprediti ovaj vid podrške učenicima, a roditelji postali partneri škole u obrazovnom procesu.

• Nastavničko udruženje Požarevac je sprovelo ispitivanje koje je imalo za cilj da osvetli prihvaćenost i sprovođenje inkluzivnog obrazovanja na lokalnom nivou.

• Slabovidi i slepi učenici i ispitivanje podrške koja im se pruža u školama na području Kruševca sa ciljem širenja primera dobre prakse u drugim školama u lokalnoj sredini je u fokusu istraživanja Nastavničkog udruženja Kruševac.

• Nastavničko udruženje Leskovac je nastojalo da ispita iskustva sa dodatnom podrškom roditelja dece kojoj je ona potrebna, sa fokusom na upis u predškolske i školske ustanove na području Leskovca.

• Osnovna škola „Petefi Šandor“ iz Novog Sada se bavila stavovima nastavnika prema inkluzivnom obrazovanju sa ciljem da se dođe do promene na nivou škole u pravcu veće individualizacije i diferencijacije nastave, targetirajući intervenciju ka onim nastavnicima kojima je podrška najpotrebnija.

• Nastavničko udruženje Novi Pazar je sebi postavilo sličan cilj, ali osim nastavnika, u fokus su stavili i podršku koja se može obezbediti uz pomoć lokalne zajednice.

• Osnovna škola „Sečenji Ištvan“ iz Subotice nastojala je da ispita stepen etničke distance u svojoj multinacionalnoj školi, stepen interakcije i komunikacije sa pripadnicima drugih kultura. Na osnovu empirijskih podataka, ova škola je predložila kako da u još većoj meri razvije interkulturalnost i adekvatno je usmeri tamo gde je njen razvoj najpotrebniji.

• Ekonomska srednja škola „Bosa Milićević“ iz Subotice se bavila pitanjem uloge jezika zajednice pri obavljanju stručne prakse u višejezičnoj sredini, sa ciljem osmišljavanja adekvatne intervencije koja bi doprinela povećanju zapošljivosti svih učenika i smanjila jezičku barijeru prilikom obavljanja stručne prakse.

• Gimnazija „Svetozar Marković“ iz Novog Sada je nastojala da ispita razvijenost interkulturalnosti u svojoj školi i da na osnovu obilja prikupljenih podataka dođe do konkretnih mera koje će poboljšati prožimanje kultura u školi kroz vannastavne aktivnosti.

Na kraju publikacije dat je osvrt na dobiti koje izvedena akciona istraživanja donose školama. Sva istraživanja ukazuju na činjenicu da sistemski ciljevi i mere, ma koliko bili osetljivi na pitanja konteksta, ne mogu predvideti sve teškoće koje se mogu javiti u jednoj lokalnoj sredini koja u sebi nosi sve svoje specifičnosti. Istraživački nalazi nastavničkih timova na uverljiv način pokazuju da je neophodno ostaviti prostor za lokalne, školske inicijative i najedan vrlo (ne)strukturisan način podržati autonomiju škole u izlaženju na kraj sa izazovima koje pred nju postavljaju strateški ciljevi obrazovnog sistema.

Elektronsku verziju publikacije možete preuzeti ovde.

Povratak na vesti